Марина Николић је виши научни сарадник на Одсеку за стандардни језик Института за српски језик САНУ и ванредни профессор на Катедри за српски језик и књижевност Филозофског факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици. Основне студије завршила је на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду, а магистарске на Филолошком факултету Универзитета у Београду, где је 2012. године докторирала одбранивши докторску тезу „Категорија степена у систему сложених реченица савременог српског књижевног језика”.

Боравила је на постдокторском усавршавању на Филолошком факултету Државног универзитета у Санкт Петербургу, као стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије (2013).

На пројекту Јавни дискурс у Републици Србији задужена за руковођење активностима у изради приручника Језичка култура у јавном дискурсу, а учествоваће и на активностима која се тичу истраживања граматичких карактеристика јавног дискурса.

Слијепчевић Бјеливук, Светлана, Николић, Марина. Јавни дискурс у периоду епидемије ковида. Српски језик: студије српске и словенске, 26 (2021), No. 1, 253–267.

Николић, Марина, Слијепчевић Бјеливук, Светлана, Новокмет, Слободан. Нове  речи у српском јавном дискурсу као последица пандемије ковида 19. Зборник радова Филозофског факултета у Приштини LI (1)/2021,  365–390.

Ђорђевић, Весна, Николић, Марина. Речник нових речи у контексту савремене српске неографије. У: С. Ристић, И. Лазић Коњик, Н. Ивановић (ур.), Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема, Зборник научних радова, Београд: Институт за српски језик САНУ, 2021, 681–696.

Николић, Марина, Слијепчевић Бјеливук, Светлана, Новокмет, Слободан. Основна правила писања у дигиталним медијима. Београд: Језикофил, 2021.

Ђорђевић, Весна, Марина Николић, Ђорђе Оташевић: Грађа за Речник нових речи (2), Новоречје II (2), Београд 2020, 61–126.

Марина Николић