Апстракти и саопштења
Светлана Слијепчевић, „Манипулативна моћ дискурса политичког спота у предизборним кампањама”, реферат на конференцији Језик, књижевност, моћ, Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, одржана 6. и 7. маја 2022.
Користећи се критичком анализом дискурса, као и когнитивнолингвистичком теоријом појмовних метафора, у овом раду бавимо се манипулативном моћи дискурса политичког спота у предизборним кампањама од 2016. до 2020. године. Манипулативна моћ дискурса разоткрива се микро и макро анализом спотова из посматраног периода. Корпус за ово истраживање чине спотови објављени у предизборним кампањама, емитовани на телевизији, али и архивирани на званичним каналима на Јутјубу. Од 1990. године, референтне године за почетак демократских избора, до данас, поџанр видео-спота у оквиру рекламно-пропагандног жанра у политичком дискурсу умногоме се изменио: тако је примећено да се од 2016. године обилато користи као део предизборне кампање, више се улаже у продукцију, а постаје и тематско-садржински разгранатији. Све ове промене подређене су политичким циљевима, а обликоване су према манипулативним и убеђивачким стратегијама, које су интегрални део рекламно-пропагандног жанра у целини. Циљ овог рада јесте показати сва језичко-стилска средства манипулативног карактера. Показало се да се убеђивачки и манипулативни циљеви у овом дискурсу постижу и различитим појмовним метафорама, али и вулгаризацијом (корпус бележи спот којим се тематизује сексуална оријентација изборног кандидата), естрадизацијом (јавне личности појављују се као промотери политичких кандидата) и агресивном самопромоцијом.
Јована Јовановић, „Моћ лексике медијског дускурса у креирању и учвршћивању идеолошких ставова према мањинским групама”, реферат на конференцији Језик, књижевност, моћ, Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, одржана 6. и 7. маја 2022.
Кроз лексичко-семантичку анализу текстова из штампаних и електронских медија, са интернет портала и из различитих дијалошких форми медијског жанра, у овом раду настојаћемо да покажемо како медији учествују у креирању и пропагирању жељених друштвених вредности и формирању језичке слике света говорника српског језика. Полазећи од семиотичких теорија које се баве идеолошком улогом медија, те указују на то да медијски текст не служи само да пренесе информацију од пошиљаоца ка примаоцу већ и да репрезентује одређене идеолошке и културне конструкте у датим друштвеним околностима, испитаћемо како одабир лексичких средстава у новинским текстовима и медијском дискурсу уопште може доприносити дискриминацији мањинских група и етикетирању њихових чланова. С тим у вези посебну пажњу посветићемо пејоративима у јавном дискурсу који се употребљавају у номинацији и дисфемизацији припадника етничких скупина и ЛГБТ заједнице. Анализа ће показати да бројност експресивно-евалутивних номинационих јединица овога типа у медијима сугерише начин на који се у језику концептуализују етничке различитости и хомосексуалност, али уједно и доприноси да се дискриминаторни ставови у друштвено-културној заједници учвршћују и одржавају.
Слободан Новокмет, „Метафорична значења животињских назива у функцији изражавања моћи у српском јавном дискурсу”, реферат на конференцији Језик, књижевност, моћ, Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, одржана 6. и 7. маја 2022.
Предмет нашег рада је лексиколошка и лингвокултуролошка анализа животињских назива у српском јавном дискурсу који у секундарним семантичким реализацијама пројектују одређену позицију моћи, било да је у питању политичка, економска, војна и сл. моћ, код човека или неког другог појма, као што је држава, компанија и др. (на пример, концептуализација Србије као „економског тигра”, „лава” и сл.) или, с друге стране, упућују на поданичке, покорне и послушне особине код човека (овца, миш и сл.). Циљ нам је да се кроз анализиране примере утврде релевантни лексички механизми који доводе до преноса номинације са животиње на одређени појам који обликује функцију моћи као одређене снаге, утицаја, силине и сл. У истраживање укључујемо и лингвокултуролошке аспекте који треба да рефлектују аксиолошке ставове српске лингвокултуролошке заједнице према представницима одређених животиња који носе симболику моћи или пак слабости и подаништва и утврде културолошке околности које у српском јавном дискурсу творе мрежу симболичких односа између човека (или каквог другог појма) и животиње на релацији моћ–слабост/подаништво.
Слободан Новокмет, „Реч године (вакс) у српском јавном дискурсу”, међународна конференција Петнадесети славистични четения, од 16. до 18. јуна 2022. године на Софијском универзитету „Св. Климент Охридски”
Тхе субјецт оф тхис папер ис то еxамине тхе статус оф тхе wорд оф тхе yеар фор 2021 ас цхосен бy тхе Оxфорд Енглисх Дицтионарy ин Сербиан публиц дисцоурсе. Ин ис тхе wорд ваx, wхицх ин тхе Сербиан лангуаге ис нот усед индепендентлy, бут ас тхе роот оф вариоус деривативес, суцх ас: ваксер, ваксерски, антиваксер, антиваксерски, ваксеризам, ваксовати етц. Басинг тхе ресеарцх он соурцес фром тхе Интернет анд Сербиан елецторал цорпора, тхе аим оф тхе папер ис то детермине тхе репресентатион оф тхесе неw деривативес ин тхе Сербиан публиц дисцоурсе.
Кеywордс: wорд оф тхе yеар, Оxфорд Енглис Дицтионарy, ваx, Сербиан лангуаге, публиц дисцоурсе
Ђорђе Оташевић, „Деантропонимни неологизми у савременом српском језику”, 52. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, 14–19. септембра 2022. Међународни славистички центар, Филолошки факултет у Београду.
Од 90-их година прошлог века број нових речи које у основи имају антропоним у српском језику све је већи. Најчешће се срећу презимена политичара, ређе њихова имена, имена од миља или надимци. Нису ретка ни имена спортиста, музичара и глумаца. Појава ових речи условљена је ванлингвистичким чиниоцима. Оне одражавају социјалне, политичке, културне, институционалне и историјске промене у друштву. У српској лингвистици ова је лексика до сада била по страни. У раду се анализирају творбене и семантичке одлике деантропонимних неологизама, као и утицај ванлингвистичких чинилаца.
Марина Николић, „Лексика са семантичком компонентом простора и времена у српском јавном дискурсу током пандемије ковида“, Тхе еигхтеентх цонференце оф тхе Славиц Цогнитиве Лингуистицс Ассоциатион, Харвард Университy, Цамбридге/Бостон, Массацхусеттс, 2023.
Пандемија ковида изазвала је велике промене у лексичким системима језика широм света. Оне су се реализовале кроз навалу неологизама узрокованих неколиким разлозима – из потребе за именовањем нових појава, али и због номинације специфичног односа према њима. Глобализација се није уочавала само ширењем англизираних кључних речи пандемије (ковид, локдаун, шатдаун и сл.) већ и у принципима грађења и стварања нових речи у различитим језицима (позајмљивање, калкирање, сливање и др.) (Николић и Слијепчевић Бјеливук 2022). Лексика у периоду пандемије ковида са семантичком компонентом спацијалности и темпоралности, која припада семантичким пољима места и времена предмет је овог реферата.
Циљ истраживања јесте да повеже категорије места и времена, које се лексички испољавају у периоду пандемије, односно да покаже лексичку развијеност тих категорија, као и семантичке односе међу њима. У истраживању су коришћени аналитички, дескриптивни и синтетички метод, а по потреби примењиване су теорија семантичких поља и појмовне метафоре. Изворе за истраживање представљају тематски речници Речник појмова из периода епидемије ковида (Николић и Слијепчевић Бјеливук 2020) и Речник ковида: тематски и асоцијативни (Слијепчевић Бјеливук и Николић 2022), а као контролни коришћени су електронски корпуси креирани за потребе израде наведених речника. Рад представља континуитет у проучавању такозване лексике ковида, којом се ауторка бави од самог почетка пандемије, те утицаја пандемије на српски језик.
Након анализе поменуте лексике, издвојиле су се неколике категорије. Са значењем простора јављају се лексеме које се односе искључиво на физички простор (дезобаријера, ковид амбуланта), затим на кретање (зелени сертификат, ковид пасош, ковид пропусница, (само)изоловати се), онда оне које се односе на транспозицију физичког простора у виртуелни (е-учионица, Зум, зумовати), те речи које се тичу социјалног простора (социјална дистанца, дистанцирање).
Са временским значењем издвајају се класе речи које се односе на различите временске одсечке (корона недеља, ковид дан, корона лето, ковид распуст), затим на време пре и после
болести, карантина, пандемије (прековидни, прекоронски, постковидни, посткоронски, послекоронски, постепидемијски, посткарантински), као и оне лексеме где се истовремено или контекстуално условљено јављају значења и места и времена (карантин, изолација, пандемија),које су за ово истраживање посебно значајне.
Бројност, продуктивност и фреквентност оваквих номинација указује нам на значај поменутих категорија у пандемији, као и потребу да се у периоду великих криза, као што је ова, појединац и заједница локализују не само у простору и времену (што је забележено и у другим контекстима, на пример Еванс 2004) већ и у односу на вирус.
