Светлана Слијепчевић, „О правописним питањима у пандемији ковида”, Књижевност и језик LXIX/1, 2022, 85−96.

У овом раду фокусирамо се на правописни аспект (нео)термина и нових речи и израза, који су се појавили или активирали у јавном дискурсу под утицајем пандемије ковида. Циљ нам је да, на основу дескриптивне и корпусне анализе, укажемо на правописне особености јавног дискурса у периоду пандемије, као и да препоручимо одређена правописна решења у погледу бележења нових појава. Корпус је трострук: један мануелни и два електронска, а два општа критеријума за омеђавање јесу тематски (текстови су у вези са темом ковида) и временски (текстови нису старији од новембра 2019. године). У раду се дају могућа правописна решења за називе за нове појаве карактеристичне за јавни дискурс у пандемији ковида.

Светлана Слијепчевић, „Манипулативна моћ дискурса политичког спота у предизборним кампањама”, реферат на конференцији Језик, књижевност, моћ, Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, одржана 6. и 7. маја 2022.

Користећи се критичком анализом дискурса, као и когнитивнолингвистичком теоријом појмовних метафора, у овом раду бавимо се манипулативном моћи дискурса политичког спота у предизборним кампањама од 2016. до 2020. године. Манипулативна моћ дискурса разоткрива се микро и макро анализом спотова из посматраног периода. Корпус за ово истраживање чине спотови објављени у предизборним кампањама, емитовани на телевизији, али и архивирани на званичним каналима на Јутјубу. Од 1990. године, референтне године за почетак демократских избора, до данас, поџанр видео-спота у оквиру рекламно-пропагандног жанра у политичком дискурсу умногоме се изменио: тако је примећено да се од 2016. године обилато користи као део предизборне кампање, више се улаже у продукцију, а постаје и тематско-садржински разгранатији. Све ове промене подређене су политичким циљевима, а обликоване су према манипулативним и убеђивачким стратегијама, које су интегрални део рекламно-пропагандног жанра у целини. Циљ овог рада јесте показати сва језичко-стилска средства манипулативног карактера. Показало се да се убеђивачки и манипулативни циљеви у овом дискурсу постижу и различитим појмовним метафорама, али и вулгаризацијом (корпус бележи спот којим се тематизује сексуална оријентација изборног кандидата), естрадизацијом (јавне личности појављују се као промотери политичких кандидата) и агресивном самопромоцијом.

Јована Јовановић, „Моћ лексике медијског дускурса у креирању и учвршћивању идеолошких ставова према мањинским групама”, реферат на конференцији Језик, књижевност, моћ, Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, одржана 6. и 7. маја 2022.

Кроз лексичко-семантичку анализу текстова из штампаних и електронских медија, са интернет портала и из различитих дијалошких форми медијског жанра, у овом раду настојаћемо да покажемо како медији учествују у креирању и пропагирању жељених друштвених вредности и формирању језичке слике света говорника српског језика. Полазећи од семиотичких теорија које се баве идеолошком улогом медија, те указују на то да медијски текст не служи само да пренесе информацију од пошиљаоца ка примаоцу већ и да репрезентује одређене идеолошке и културне конструкте у датим друштвеним околностима, испитаћемо како одабир лексичких средстава у новинским текстовима и медијском дискурсу уопште може доприносити дискриминацији мањинских група и етикетирању њихових чланова. С тим у вези посебну пажњу посветићемо пејоративима у јавном дискурсу који се употребљавају у номинацији и дисфемизацији припадника етничких скупина и ЛГБТ заједнице. Анализа ће показати да бројност експресивно-евалутивних номинационих јединица овога типа у медијима сугерише начин на који се у језику концептуализују етничке различитости и хомосексуалност, али уједно и доприноси да се дискриминаторни ставови у друштвено-културној заједници учвршћују и одржавају.

Слободан Новокмет, „Метафорична значења животињских назива у функцији изражавања моћи у српском јавном дискурсу”, реферат на конференцији Језик, књижевност, моћ, Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, одржана 6. и 7. маја 2022.

Предмет нашег рада је лексиколошка и лингвокултуролошка анализа животињских назива у српском јавном дискурсу који у секундарним семантичким реализацијама пројектују одређену позицију моћи, било да је у питању политичка, економска, војна и сл. моћ, код човека или неког другог појма, као што је држава, компанија и др. (на пример, концептуализација Србије као „економског тигра”, „лава” и сл.) или, с друге стране, упућују на поданичке, покорне и послушне особине код човека (овца, миш и сл.). Циљ нам је да се кроз анализиране примере утврде релевантни лексички механизми који доводе до преноса номинације са животиње на одређени појам који обликује функцију моћи као одређене снаге, утицаја, силине и сл. У истраживање укључујемо и лингвокултуролошке аспекте који треба да рефлектују аксиолошке ставове српске лингвокултуролошке заједнице према представницима одређених животиња који носе симболику моћи или пак слабости и подаништва и утврде културолошке околности које у српском јавном дискурсу творе мрежу симболичких односа између човека (или каквог другог појма) и животиње на релацији моћ–слабост/подаништво.

Слободан Новокмет, „Реч године (вакс) у српском јавном дискурсу”, међународна конференција Петнадесети славистични четения, oд 16. до 18. јуна 2022. године на Софијском универзитету „Св. Климент Охридски”

The subject of this paper is to examine the status of the word of the year for 2021 as chosen by the Oxford English Dictionary in Serbian public discourse. In is the word vax, which in the Serbian language is not used independently, but as the root of various derivatives, such as: vakser, vakserski, antivakser, antivakserski, vakserizam, vaksovati etc. Basing the research on sources from the Internet and Serbian electoral corpora, the aim of the paper is to determine the representation of these new derivatives in the Serbian public discourse.

Keywords: word of the year, Oxford Englis Dictionary, vax, Serbian language, public discourse