Светлана Слијепчевић, „Манипулативна моћ дискурса политичког спота у предизборним кампањама”, реферат на конференцији Језик, књижевност, моћ, Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, одржана 6. и 7. маја 2022.

Користећи се критичком анализом дискурса, као и когнитивнолингвистичком теоријом појмовних метафора, у овом раду бавимо се манипулативном моћи дискурса политичког спота у предизборним кампањама од 2016. до 2020. године. Манипулативна моћ дискурса разоткрива се микро и макро анализом спотова из посматраног периода. Корпус за ово истраживање чине спотови објављени у предизборним кампањама, емитовани на телевизији, али и архивирани на званичним каналима на Јутјубу. Од 1990. године, референтне године за почетак демократских избора, до данас, поџанр видео-спота у оквиру рекламно-пропагандног жанра у политичком дискурсу умногоме се изменио: тако је примећено да се од 2016. године обилато користи као део предизборне кампање, више се улаже у продукцију, а постаје и тематско-садржински разгранатији. Све ове промене подређене су политичким циљевима, а обликоване су према манипулативним и убеђивачким стратегијама, које су интегрални део рекламно-пропагандног жанра у целини. Циљ овог рада јесте показати сва језичко-стилска средства манипулативног карактера. Показало се да се убеђивачки и манипулативни циљеви у овом дискурсу постижу и различитим појмовним метафорама, али и вулгаризацијом (корпус бележи спот којим се тематизује сексуална оријентација изборног кандидата), естрадизацијом (јавне личности појављују се као промотери политичких кандидата) и агресивном самопромоцијом.

Јована Јовановић, „Моћ лексике медијског дускурса у креирању и учвршћивању идеолошких ставова према мањинским групама”, реферат на конференцији Језик, књижевност, моћ, Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, одржана 6. и 7. маја 2022.

Кроз лексичко-семантичку анализу текстова из штампаних и електронских медија, са интернет портала и из различитих дијалошких форми медијског жанра, у овом раду настојаћемо да покажемо како медији учествују у креирању и пропагирању жељених друштвених вредности и формирању језичке слике света говорника српског језика. Полазећи од семиотичких теорија које се баве идеолошком улогом медија, те указују на то да медијски текст не служи само да пренесе информацију од пошиљаоца ка примаоцу већ и да репрезентује одређене идеолошке и културне конструкте у датим друштвеним околностима, испитаћемо како одабир лексичких средстава у новинским текстовима и медијском дискурсу уопште може доприносити дискриминацији мањинских група и етикетирању њихових чланова. С тим у вези посебну пажњу посветићемо пејоративима у јавном дискурсу који се употребљавају у номинацији и дисфемизацији припадника етничких скупина и ЛГБТ заједнице. Анализа ће показати да бројност експресивно-евалутивних номинационих јединица овога типа у медијима сугерише начин на који се у језику концептуализују етничке различитости и хомосексуалност, али уједно и доприноси да се дискриминаторни ставови у друштвено-културној заједници учвршћују и одржавају.

Слободан Новокмет, „Метафорична значења животињских назива у функцији изражавања моћи у српском јавном дискурсу”, реферат на конференцији Језик, књижевност, моћ, Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, одржана 6. и 7. маја 2022.

Предмет нашег рада је лексиколошка и лингвокултуролошка анализа животињских назива у српском јавном дискурсу који у секундарним семантичким реализацијама пројектују одређену позицију моћи, било да је у питању политичка, економска, војна и сл. моћ, код човека или неког другог појма, као што је држава, компанија и др. (на пример, концептуализација Србије као „економског тигра”, „лава” и сл.) или, с друге стране, упућују на поданичке, покорне и послушне особине код човека (овца, миш и сл.). Циљ нам је да се кроз анализиране примере утврде релевантни лексички механизми који доводе до преноса номинације са животиње на одређени појам који обликује функцију моћи као одређене снаге, утицаја, силине и сл. У истраживање укључујемо и лингвокултуролошке аспекте који треба да рефлектују аксиолошке ставове српске лингвокултуролошке заједнице према представницима одређених животиња који носе симболику моћи или пак слабости и подаништва и утврде културолошке околности које у српском јавном дискурсу творе мрежу симболичких односа између човека (или каквог другог појма) и животиње на релацији моћ–слабост/подаништво.

Слободан Новокмет, „Реч године (вакс) у српском јавном дискурсу”, међународна конференција Петнадесети славистични четения, oд 16. до 18. јуна 2022. године на Софијском универзитету „Св. Климент Охридски”

The subject of this paper is to examine the status of the word of the year for 2021 as chosen by the Oxford English Dictionary in Serbian public discourse. In is the word vax, which in the Serbian language is not used independently, but as the root of various derivatives, such as: vakser, vakserski, antivakser, antivakserski, vakserizam, vaksovati etc. Basing the research on sources from the Internet and Serbian electoral corpora, the aim of the paper is to determine the representation of these new derivatives in the Serbian public discourse.

Keywords: word of the year, Oxford Englis Dictionary, vax, Serbian language, public discourse

Ђорђе Оташевић, „Деантропонимни неологизми у савременом српском језику”,  52. Међународни научни састанак слависта у Вукове дане, 14–19. септембра 2022. Међународни славистички центар, Филолошки факултет у Београду.

Од 90-их година прошлог века број нових речи које у основи имају антропоним у српском језику све је већи. Најчешће се срећу презимена политичара, ређе њихова имена, имена од миља или надимци. Нису ретка ни имена спортиста, музичара и глумаца. Појава ових речи условљена је ванлингвистичким чиниоцима. Оне одражавају социјалне, политичке, културне, институционалне и историјске промене у друштву. У српској лингвистици ова је лексика до сада била по страни. У раду се анализирају творбене и семантичке одлике деантропонимних неологизама, као и утицај ванлингвистичких чинилаца.

Marina Nikolić, „Leksika sa semantičkom komponentom prostora i vremena u srpskom javnom diskursu tokom pandemije kovida“, The eighteenth conference of the Slavic Cognitive Linguistics Association, Harvard University, Cambridge/Boston, Massachusetts, 2023.

Pandemija kovida izazvala je velike promene u leksičkim sistemima jezika širom sveta. One su se realizovale kroz navalu neologizama uzrokovanih nekolikim razlozima – iz potrebe za imenovanjem novih pojava, ali i zbog nominacije specifičnog odnosa prema njima. Globalizacija se nije uočavala samo širenjem angliziranih ključnih reči pandemije (kovid, lokdaun, šatdaun i sl.) već i u principima građenja i stvaranja novih reči u različitim jezicima (pozajmljivanje, kalkiranje, slivanje i dr.) (Nikolić i Slijepčević Bjelivuk 2022). Leksika u periodu pandemije kovida sa semantičkom komponentom spacijalnosti i temporalnosti, koja pripada semantičkim poljima mesta i vremena predmet je ovog referata.
Cilj istraživanja jeste da poveže kategorije mesta i vremena, koje se leksički ispoljavaju u periodu pandemije, odnosno da pokaže leksičku razvijenost tih kategorija, kao i semantičke odnose među njima. U istraživanju su korišćeni analitički, deskriptivni i sintetički metod, a po potrebi primenjivane su teorija semantičkih polja i pojmovne metafore. Izvore za istraživanje predstavljaju tematski rečnici Rečnik pojmova iz perioda epidemije kovida (Nikolić i Slijepčević Bjelivuk 2020) i Rečnik kovida: tematski i asocijativni (Slijepčević Bjelivuk i Nikolić 2022), a kao kontrolni korišćeni su elektronski korpusi kreirani za potrebe izrade navedenih rečnika. Rad predstavlja kontinuitet u proučavanju takozvane leksike kovida, kojom se autorka bavi od samog početka pandemije, te uticaja pandemije na srpski jezik.
Nakon analize pomenute leksike, izdvojile su se nekolike kategorije. Sa značenjem prostora javljaju se lekseme koje se odnose isključivo na fizički prostor (dezobarijera, kovid ambulanta), zatim na kretanje (zeleni sertifikat, kovid pasoš, kovid propusnica, (samo)izolovati se), onda one koje se odnose na transpoziciju fizičkog prostora u virtuelni (e-učionica, Zum, zumovati), te reči koje se tiču socijalnog prostora (socijalna distanca, distanciranje).
Sa vremenskim značenjem izdvajaju se klase reči koje se odnose na različite vremenske odsečke (korona nedelja, kovid dan, korona leto, kovid raspust), zatim na vreme pre i posle
bolesti, karantina, pandemije (prekovidni, prekoronski, postkovidni, postkoronski, poslekoronski, postepidemijski, postkarantinski), kao i one lekseme gde se istovremeno ili kontekstualno uslovljeno javljaju značenja i mesta i vremena (karantin, izolacija, pandemija),koje su za ovo istraživanje posebno značajne.
Brojnost, produktivnost i frekventnost ovakvih nominacija ukazuje nam na značaj pomenutih kategorija u pandemiji, kao i potrebu da se u periodu velikih kriza, kao što je ova, pojedinac i zajednica lokalizuju ne samo u prostoru i vremenu (što je zabeleženo i u drugim kontekstima, na primer Evans 2004) već i u odnosu na virus.