Преглед округлог стола „Језик медија данас” одржаног 28. новембра 2022. године

 

Преко платформе Зум одржан је 28. новембра 2022. године први округли сто под називом „Језик медија данас”, у организацији пројекта Јавни дискурс у Републици Србији и под покровитељством Фонда за науку Републике Србије и програма „Идеје”.

С обзиром на то да је један од основних циљева пројекта Јавни дискурс у Републици Србији сагледавање различитих аспеката употребе језика у медијима, јавила се идеја за серијом округлих столова, у којима би учествовали лингвисти, наставници, новинари, лектори, психолози и др., и у којима би се у размени тематски разноврсних реферата, кроз разговоре и запажања,  дошло до извесних закључака о томе какве све теме отвара језик медија данас у Србији, од оних каква је акценатска слика до тога како се одређена језичка средства (зло)употребљавају да би се пренела извесна порука или друштвено-политичка намера.

Број пријављених реферата (13 реферата и 14 учесника) и њихова тематска разноликост инспирисали су нас да округли сто поделимо на три тематска блока.

Први блок био је посвећен темама које показују како се одређена језика средства користе у конкретном друштвено-политичком контексту, не би ли се у јавном мњењу створила одређена слика или пренела извесна порука чији циљ иде и ка усмеравању јавности одређеним ставовима. Блок је отворила Јована Јовановић са Института за српски језик САНУ рефератом „Синтагма породичне вредности у српском јавном дискурсу” у коме је изнела низ запажања о томе како се синтагмом породичне вредности све чешће у јавности манипулише од стране одређених друштвено-политичких, али и верских групација не би ли се учитавањем у њу вредносних елемената тзв. традиционалне културе створила опозиција према оним групама које су „другачије” и које те вредности наизглед не деле. Вања Миљковић, са Института за српски језик САНУ, показао је рефератом „Мајданпечки протести (јун – октобар 2022. године) у домаћим писаним електронским медијима у светлу критичке анализе дискурса” како се разлика у друштвеној моћи између актера ових протеста рефлектовала и на стратегију извештавања већине медија о еколошким протестима активиста у Мајданпеку. Приступајући теми из дугогодишњег новинарског и лекторског искуства, Марјана Стевановић је рефератом „Језик родне равноправности у медијима” указала примерима на читав низ погрешних медијских пракси којима су изложени женски актери у извештавањима о насиљу над женама, као и то како су жене у медијима представљене спрам стереотипа о родним улогама, износећи низ смерница о томе како такво извештавање може бити објективније и професионалније. У оквиру пројекта анализе медијског дискурса на тему миграната у Србији, Бранка Новчић Кораћ, са Факултета организационих наука у Београду, и Миљана Милојевић, са Филозофског факултета у Београду, представиле су реферат „Приказ миграната у медијима”, у којем су кроз раздобље од 2015. године до данас анализирале широк корпус медијских објава о мигрантској кризи пратећи, пре свега, како је у медијима доминантно растао тзв. негативни сентимент усмерен према датој ситуацији. Светлана Слијепчевић Бјеливук, са Института за српски језик САНУ, говорила је о „Украјинској кризи у медијским насловима”, темељно представљајући различите аспекте медијског извештавања о овом сукобу, од „држања стране” одређених медија Русији у конфликту до анализе и коментара кључних речи у којима почивају пресудни процеси медијског дискурса везаног за украјинску кризу.

У другом блоку округлог стола чули смо четири нова реферата. Милица Миловановић из Гимназије „Светозар Марковић” у Јагодини излагала је реферат на тему „Механизми пристрасности и учитавања (на примерима емисија у којима је водитељ модератор а не учесник)”, у коме је анализирала језичке праксе, од форми обраћања и етикеције до пристрасности и изношења властитих ставова, по  којима водитељи телевизијских емисија излазе из улоге објективних модератора разговора преузимајући активну улогу у дијалогу. Александра Лазић, докторандкиња са Филозофског факултета у Београду, представила је, испред пројекта Reason4healt, истраживање „Како медији извештавају о алтернативној медицини? Анализа садржаја онлајн новина и магазина у Србији”, бавећи се питањем праксе с којом одређени медији приступају алтернативној медицини и њеној популаризацији, начинима на које се научна терминологија у њој злоупотребљава, а псеудонаучна охрабрује. Милица Ђукић, докторандкиња Филозофског факултета из Косовске Митровице, зашла је у сферу друштвених мрежа и нове фитнес терминологије. Представљајући реферат под називом „Нове речи из области тренинга и здраве исхране у објавама на Инстаграму”, објаснила је њихово значење, творбене моделе и правописне проблеме који се јављају при адаптацији лексике овог типа, доминантно енглеског порекла. Слободан Новокмет са Института за српски језик САНУ се рефератом „Синтагма економски тигар у српском јавном дискурсу” бавио употребом израза економски тигар у домаћим медијима, његовим пореклом и опсегом функционално-стилске употребе, која све више из позитивног политичко-економског дискурса прелази у ироничну употребу у коментарима на друштвеним мрежама и порталима.

Трећи блок почео је рефератом Валентине Илић са Филолошког факултета у Београду „(Ин)деклинабилност верзалних скраћеница између јавног дискурса, норме и системности”, у коме је на конкретним примерима употребе скраћенице СКЗ (Српска књижевна задруга) у различитим онлајн изворима показала несклад између званичног правописног узуса и употребне норме, предлажући ревизију овог дела Правописа. Јована Иваниш, стипендиста са Института за српски језик САНУ, говорила је о „Интонационим карактеристикама говора водитеља у телевизијским емисијама”, анализирајући тонске, интензитетске, темпоралне и тембралне компоненте интонације на примерима различитих типова телевизијских емисија, од информативног до дијалошког карактера. Представљајући врло богат корпус грађе, Горан Милашин са Филолошког факултета у Бањој Луци упутио је рефератом „О савременом рекламном дискурсу из дериватолошког аспекта” на актуелне тенденције у дериватологији на корпусу рекламних плаката и порука, посебно упућујући на велики број сливеница са хумористичким ефектом. Јелена Срдић из Филолошке гимназије у Београду представила је реферат „Језик медија кроз лупу средњошколаца: Шта читам, а не пише?” у коме је на детаљан и темељан начин упутила на различите истраживачке пројекте ученика који се тичу писмености, и предочила анкете у којима је анализирала какав је однос средњошколаца према лингвистичкој литератури, језичким сајтовима и странама, али и језику који доминира у медијима.

Занимљиви разговори који су уследили након сваког од блокова потврдили су нам да је тема језика медија данас подстицајна за даља окупљања и разматрања и да отвара широк спектар различитих манифестација језика које се могу испитивати из више лингвистичких, али и интердисциплинарних углова.

Реферате можете послушати на званичном каналу пројекта Јавни дискурс у Републици Србији на Јутјубу.